Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Banka i opšti uslovi poslovanja". Rad ima 21 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



SADRŽAJ:

Uvod ……………………………………………………………… 2

Bilans stanja banke ………………………………………………. 3

Bilans uspjeha banke ……………………………………………. 4

osnovna struktura bilansa uspeha ……………….………. 5

Finansijski potencijal banke …………………………..………… 6

Likvidnost banke ……………………………………………….. 7

Kamata kao cena bankarske robe – novca ……………………… 9

Razlog nastanka kamate ..………………………..……… 9

Opšti uslovi banke …………………………………..…………. 10

Zaključak …………………………………………………….… 20

Literature ……………………………………………………….. 21

I. UVOD

Banka kao finansijska institucija nastala je obavljanjem menjačkog i depozitnog posla.Reč banka potiče od italijanske reči banco što znači sto na kojem su srednjovekovni menjači obavljali menjačke poslove.Prve preteče današnjih banaka su kuće koje su se bavile

poslovima čuvanja – deponovanja odgovarajuće robe i prema dostupnim podacima postojale

su u periodu od VII do V veka p.n.e. u Vavilonu.Prvi bankari zvali su se tezauri jer su čuvali

tezaurisanu – povučenu robu iz prometa.Tezauri su za čuvanu robu izdavali priznanice.Sa

pojavom metalnog novca, tezauri su čuvali metalne banknote i za njih, takođe, izdavali

priznanice.Vremenom su počeli na osnovu deponovanog novca da vrše pozajmice

izdavanjem čekova.Pojavom velikog broja različitih vrsta metalnog novca javila se potreba i

za njegovim menjanjem.

U početku, banke su na osnovu položenih depozita, deponentima izdavale čekove koji su omogućavali plaćanje bez gotovog novca.Razvijanjem bezgotovinskog platnog prometa,

depoziti su se sve ređe dizali i banka ih je tada počela koristiti i za odobravanje kredita.Sve

do početka XX veka, ekonomska teorija je kredit tumačila kao pozajmicu stvarno ušteđenog

novca i ulogu banaka svodila na posrednika između onih koji imaju slobodan novac, te ga

deponuju kod banke, i onih kojima je potreba, te im ga banka pozajmljuje u vidu kredita.

Tridesetih godina XX veka, teorijski je obrađen bankarski mehanizam stvaranja depozita, koji omogućava kreditnu aktivnost veću nego što su stvarni (fiducijarni) depoziti.U uslovima

papirne valute, neograničene mogućnosti banaka da multiplikuju depozite i time razviju

kreditnu aktivnost bile su potencijalan izvor neravnotežnih kretanja.Iz tog razloga, kreditna

aktivnost banaka stavljena je pod kontrolu monetarno-kreditnog regulisanja CB.

Savremena banka pored depozitno-kreditne i bankarske aktivnosti, obavlja poslove sa vrednosnim papirima i poslove koji su van klasičnih bankarskih poslova.

Poslovi koje banke obavljaju sa pravnim i privatnim subjektima mogu se svrstati u nekoliko grupa:

1. Depozitni poslovi

2. Kreditni poslovi

3. Devizni poslovi

4. Emisioni poslovi (izdavanje HoV i rukovanje njima)

5. Depo poslovi (čuvanje gotovine i HoV i rukovanje njima)

6. Poslovi sa efektima (kupovina i prodaja HoV)

7. Garancijski poslovi (izdavanje jemstva, garancija, indosiranje)

 

 

CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]